Eksperiment

Kao student sam imala obavezu da budem subjekat-ispitanik laboratorije za eksperimentalnu psihologiju. Iako sam se često osećala kao naivni pokusni kunić ili miš, bilo je to za razvoj nauke, a i dobijali su se pozitivni poeni.  

Danas, u meni raste otpor: odbijam da moju zgradu zovu „smrdljiva” i da mene zovu „otrovani stanar“ – to realno nisam, niti se osećam tako. Bar za sada. 

A onda me podseti taj zloslutni miris. Ne, nije sve u redu! Moju adresu možete da saznate po čudnom mirisu kad mi se približite. I šta bi tek bilo bez tog upozorenja, nakon više godina? Govore nam: "otklonićemo nedostatak". Ali, ovo nije nedostatak, i nigde na svetu ne postoji proveren metod za uklanjanje toksičnih materija iz zidova. Postoje samo laboratorijski eksperimenti. 

Sada smo etiketirani, brojevi i cifre: MMA 80, 82, 100, 102, ulazi, spratovi, milligrami fenola ili hipurne …. Proterani, opet se pakujemo, opet menjanjamo adrese stanovanja, vrtića, škola, brinući za zdravlje i budućnost.

U meni se sve buni protiv toga da budem deo ovog, u istoriji još nezabeleženog, građevinskog eksperimenta. No, shvatam da u eksperimentu već odavno učestvujem – a nisam to htela, baš kao što ne žele ni pokusni kunić ili miš. A čak se i za njih danas bore zaštitnici prava! 

Slađa