Svetla

U nedelju predveče, mama je bila u poseti. Sledećeg dana mi javlja da je u povratku zastala da prebroji svetla koja gore u mojoj zgradi: Devet, kaže. 
Dodaje još da joj haljina “smrdi na ono”...

Devet?! Bio je vikend, možda su ljudi otišli negde? Sigurno je gorelo još svetala, sa druge strane zgrade ….

Kada sam birala stan, htela sam da gleda baš ka naselju, ka svetlima i energiji grada. Pratila sam kako naselje raste, radovala se: konačno, moj kutak i mir. Po useljenju, bilo je divno pogledati kroz prozor ili terasu. Sretati nove komšije i čuti njihove životne priče i planove.

Nije prošlo ni godinu dana, a sve je manje podignutih žaluzina, otvorenih prozora, mirisa kuhinje, glasova ljudi, žena i dece. Sve je manje upaljenih svetala noću. “Plavu” zgradu skoro da i ne gledam - već deluje sablasno.

Rasuti smo kod roditelja, rodbine, prijatelja, iznajmljujemo stanove. Neki još ne odlaze, ne znaju ili nemaju gde. Ni sama još nemam "konačni-privremeni" smeštaj, seljakam se. Mesecima svi trpimo nezamisliv mentalni i finansijski pritisak. Sastajemo se, dopisujemo, raspravljamo, borimo. Čekamo. Životi su nam blokirani. Prvo smo opsednuto čitali o posledicama dugotrajne izloženosti benzenu, akroleinu, fenolu, o graničnim vrednostima u vazduhu i urinu. Ovih dana tumačimo članove zakona o obligaciji i zakona o zaštiti potrošača, pokušavajući da shvatimo koja su naša prava i naši interesi. Čini mi se da postajemo snažniji.

Danas je subota, 13. septembar. Najviše od svega, sada želimo da imamo pravo na izbor. 

Oni nama ne daju ni pravo na izbor. A već su nam ugrozili zdravlje, pravo na imovinu, pravo na informisanje. I doneli su nam ovaj mrak. 

Juče su nam uručili “elaborat”. I pročitali smo naučno-istraživački rad, koji predlaže samo za nas razvijen, potpuno nov metod, koji se pokazao kao “najoptimalniji” u laboratoriji instituta i na par kvadratnih metara otrovnog zida. Da, ovo je pravi, jezivi eksperiment. I još o tome govore u medijima, pojedini gotovo veselo bruje o “rešenju”. Najavljuju nam večiti mrak u kom žele da živimo, kada nas vrate u “popravljene” zgrade.

Htela sam svetla i energiju grada. 
Imam pravo na izbor i ne prihvatam njihov mrak.    

SlađaB